Поводом најављеног штрајка упозорења Синдикалне организације науке Института за књижевност и уметност, заказаног за 4. новембар 2026. године, обраћам се запосленима и широј јавности.
Синдикат ИКУМ-а захтева моју оставку, оставку помоћника директора др Бојана Чолака, као и оставку чланова Управног одбора, позивајући се на наводно неодговорно и непрофесионално руковођење. Овакве наводе одбацујем као неистините и произвољне.
Одбацујем тврдње да ускраћујем информације и документацију. На све захтеве Синдиката ИКУМ-а за достављање информација од јавног значаја одговорено је и тражена документација је достављена. Нико, понављам – нико од запослених није отпуштен. Такође, ниједан руководилац научног одељења није смењен током мог мандата.
Састанак заказан за 2. новембар није одбијен, већ је због неодложних обавеза померен за други термин. Очекујем да званични захтеви Синдиката буду уредно потписани, како би било јасно ко се обраћа и у ком својству.
Што се тиче избора др Слађане Илић за руководиоца Одељења за модерну и савремену српску књижевност, то је моја стручна процена као директорке и руководиоца Института. Она има два доктората, четири научне монографије, више од 100 научних радова и уредница је једног од водећих часописа из области културе. Сматрам да њене референце представљају чврсту основу за поверавање ове одговорне функције.
У вези са МА Јованом Иветић, након истека њеног четворогодишњег стипендијског стажа, затражила сам од надлежног министарства да јој омогући укључивање у научноистраживачки рад. Министарство том захтеву није удовољило. И ова чињеница показује да сам настојала да питање њеног професионалног ангажовања решим институционалним путем.
На плану међународне сарадње остварен је значајан искорак. Успостављена је сарадња са Универзитетом у Стразбуру, са којим је потписан споразум о научној сарадњи у оквиру пројекта „Српски писци у француском и европском контексту“ за период 2026–2030. године. Са Универзитетом „Габриеле d'Annunzio“ у Пескари Институт је суорганизатор међународне конференције „Италија – Балкан: (дис)континуитети сарадње“. Потписан је и споразум са Институтом за македонску књижевност, као и успостављена сарадња са бројним другим научним институтима и организацијама у Србији.
Посебно истичем да овакав ниво међународне институционалне сарадње, кроз конкретне споразуме, вишегодишње пројекте, заједничке научне скупове и повезивање са релевантним европским универзитетима и истраживачким установама, није био остварен током мандата претходног директора др Бојана Јовића. Ово није питање личне оцене, већ поређења конкретних резултата и успостављених облика сарадње.
Ови резултати представљају основу за дугорочну међународну научну сарадњу, размену истраживача и афирмацију српске књижевности и науке у европском академском простору.
Поштујем право запослених на синдикално организовање и штрајк. Међутим, право на синдикално деловање не може бити основ за произвољне оптужбе, оспоравање стручних одлука без аргумената и захтев за сменом руководства без конкретно утврђене одговорности.
Не могу, а да не поставим питање: где је био Синдикат када је, током руковођења др Бојана Јовића, била озбиљно угрожена акредитација Института? Где су тада били захтеви за одговорност и штрајк упозорења? Зашто није показана једнака одлучност када је требало решавати радноправни статус 26 научника који су годинама радили у условима несигурног ангажовања? Управо током мог руковођења свих 26 научника потписало је уговоре о раду у периоду трајања звања и на неодређено време. Где је био Синдикат када су годинама задржавана значајна финансијска средства, о чијем постојању и обиму запослени нису били обавештени, а која су након промене руководства, у износу од приближно 30 милиона динара, враћена у буџет Републике Србије? Зашто Синдикат није раније покренуо питање одговорности за такво поступање?
Одговорност мора бити једнака за све, а Институт не сме бити предмет личних, интересних или било чијих покушаја узурпације. Браним право Института да буде научна установа у којој се одлуке доносе на основу стручности, закона и институционалне одговорности, а не притисака.
Верујем да ће друштвене промене отворити простор и за темељно преиспитивање досадашњег рада и одговорности руководилаца јавних институција, укључујући и Институт за књижевност и уметност. Сматрам да је неопходно да се утврди одговорност за све евентуалне пропусте и неправилности, без обзира на то када су настали и ко је за њих одговоран. Спремна сам да о свом раду положим рачуне надлежним органима, научној заједници и јавности и очекујем да исти принцип важи за све који су руководили Институтом.
Др Светлана Шеатовић
Директорка Института за књижевност и уметност