РЕАКЦИЈА НА ИЗЈАВУ БИВШЕГ ДИРЕКТОРА ИНСТИТУТА ДР БОЈАНА ЈОВИЋА ОД 30.10.2026. КОЈЕ СУ ПРЕНЕЛИ NOVA S И ДРУГИ МЕДИЈИ
Поводом изјаве бившег директора Института за књижевност и уметност др Бојана Јовића од 30. 10. 2026. године, желим да истакнем да се нећу упуштати у личне квалификације, нити у полемику о томе ко се коме и зашто обраћа. Јавност заслужује одговоре засноване на чињеницама, документацији и резултатима рада.
Др Бојан Јовић је десет година руководио Институтом (2015-2025). Зато је сасвим легитимно поставити питање његове одговорности за стање које је затечено након истека његовог мандата. То није лични обрачун, већ питање институционалне и управљачке одговорности.
Уместо општих квалификација о наводним клеветама и лажима, очекивала бих да се бивши директор конкретно изјасни о чињеницама које сам изнела: проблемима са акредитацијом, нерегулисаном радноправном статусу 26 истраживача, ненаменски нераспоређеним средствима и чињеници да је тек након његове смене Институт вратио у буџет Републике Србије приближно 30 милиона динара који су до тада неосновано задржавани.
Др Јовић је после смене за само месец и по именован за члана УО ИКУМ, а у Записнику са седнице УО ИКУМ из фебруара 2026. наведени су сви подаци о затеченом стању финансија.
На захтев Синдиката достављена је копија Записника седнице УО ИКУМ у чијем раду је учествовао и др Јовић. Шта је и Синдикат урадио тим поводом до сада?
Ја сам обавестила све надлежне институције о свему наведеном и даље ћу веома посвећено радити у правцу истинитости и законости рада ИКУМ.
Посебно наглашавам да су ови подаци засновани на извештајима рачуноводства и независне ревизије и да захтевају проверу надлежних институција. Уколико бивши директор сматра да су наведене чињенице нетачне, позивам га да их демантује конкретним документима и аргументима.
Што се тиче његовог позивања на документацију која постоји или не постоји, управо је неопходно да се утврди ко је током претходних десет година био одговоран за доношење, чување и примену одговарајућих аката и вођење пословања Института. На који начин је 26 истраживача и зашто било на Анексима уговора који су истицали до 31. 12. сваке године противно Закону о раду и Закону о науци. На то сам указивала и као члан Научног већа и приликом припреме материјала за акредитацију. Акредитација је истекла 9.6.2025. и допуна која је стигла односила се управо на број запослених и њихов статус јер не можете акредитовати институцију до 2030. године ако вам је скоро половина истраживача на Анексима који истичу 31.12.2025. Први посао који сам урадила је било решавање радноправног статуса тих истраживача о чему постоји валидна и транспарентна документација!
Мој задатак као директорке није да прикривам затечене проблеме, већ да их решавам, обезбедим законит рад установе, заштитим права истраживача и вратим Институту научни и институционални интегритет.
Немам ништа против правног утврђивања било чије одговорности. Напротив, сматрам да је то најбољи начин да се чињенице утврде и да се стави тачка на неосноване оптужбе којима сам непрестано изложена!
Злонамерне су оптужбе за било какве партијске и фамилијарне везе јер ни ја, а ни било ко из мог породичног и приватног окружења није био члан неке политичке странке или организације.
Институт за књижевност и уметност мора бити изнад личних интереса, а одговорност за његово руковођење мора се мерити чињеницама и резултатима, а не јавним квалификацијама.
Др Светлана Шеатовић
Директорка Института за књижевност и уметност