Саопштење за јавност

16.11.2026

ЈАВНОСТ ИМА ПРАВО ДА ЗНА: ДОК СЕ ТРАЖИ СМЕНА САДАШЊЕГ РУКОВОДСТВА, ИСПИТУЈЕ СЕ ОДГОВОРНОСТ ПРЕТХОДНОГ

ЈАВНОСТ ИМА ПРАВО ДА ЗНА: КРИВИЧНА ПРИЈАВА ЗБОГ НЕВРАЋЕНИХ БУЏЕТСКИХ СРЕДСТАВА

Институт за књижевност и уметност поднео је 12. новембра 2026. године Вишем јавном тужилаштву у Београду – Посебном одељењу за сузбијање корупције кривичну пријаву против др Бојана Јовића, бившег директора Института, због постојања основа сумње на извршење кривичног дела несавестан рад у служби.

Кривична пријава заснива се на ревизорским налазима и документацији која се односи на располагање буџетским средствима Института у периоду од 2021. до 2025. године. Према наводима из пријаве, укупан износ неутрошених буџетских средстава која нису враћена у буџет износи 18.026.756,99 динара.

Ово је озбиљно питање институционалне и финансијске одговорности. Реч је о јавном новцу, новцу грађана Републике Србије, и јавност има право да зна како се њиме располагало, ко је доносио одлуке и због чега законске обавезе нису благовремено извршене.

Управо у овом тренутку део запослених у Институту организује штрајк упозорења и захтева оставку директорке, помоћника директора и чланова Управног одбора, износећи оптужбе о наводном неодговорном и непрофесионалном руковођењу. Поштујем право запослених на синдикално организовање и штрајк, али не прихватам да се синдикално деловање користи за изношење неоснованих оптужби, политичке и персоналне обрачуне или покушаје дискредитације руководства које је покренуло питање одговорности за претходно управљање Институтом.

Не могу да прихватим двоструке аршине. Ако се од садашњег руководства захтева одговорност, онда се иста одговорност мора захтевати и од претходног. Ако се тражи транспарентност, онда она мора важити за све мандате, а не само за онај који је започео у августу 2025. године.

Посебно је важно да се јавности предочи да је током претходног периода руковођења дошло до околности које су, према документацији на којој се заснива кривична пријава, отвориле озбиљна питања у вези са извршавањем буџетских обавеза Института. Садашње руководство је, приликом утврђивања финансијског стања установе, дошло до сазнања о постојању неутрошених средстава из претходних година која нису враћена у буџет. Та питања нису могла и не смеју бити прећутана само зато што се о њима није говорило у време када су настала.

Одговорно руковођење подразумева и спремност да се неправилности испитају, документују и пријаве надлежним органима, без обзира на то на кога се односе. Управо то сам учинила. Кривична пријава није пресуда и њоме се не прејудицира ничија кривична одговорност. О томе ће одлучити искључиво надлежни правосудни органи. Али ћутање о уоченим неправилностима не би било одговорно поступање директорке јавне научне установе.

За разлику од покушаја да се рад садашњег руководства оспори паушалним оптужбама, резултати нашег рада могу се проверити: свих 26 научника који су годинама били у несигурном радноправном статусу закључило је уговоре о раду на неодређено време; ниједан запослени није отпуштен, нити је током мог мандата смењен руководилац научног одељења. Покренути су и развијени нови облици међународне научне сарадње, укључујући вишегодишњу сарадњу са Универзитетом у Стразбуру, сарадњу са Универзитетом „Габриеле d'Annunzio“ у Пескари и Институтом за македонску књижевност. Такав ниво међународне институционалне сарадње није био остварен током мандата претходног директора.

Зато јавност треба да зна и једну и другу страну приче: ко данас захтева смене и на основу којих аргумената, али и шта је затечено, које су обавезе претходног руководства остале отворене и шта је садашње руководство предузело да се утврде чињенице и заштите јавна средства.

Нећу дозволити да се Институт претвори у простор у којем се одговорност мери различитим аршинима, а стручне и институционалне одлуке доносе под притиском. Институт за књижевност и уметност мора остати научна установа, а не полигон за одбрану било чијих личних или интересних позиција.

Спремна сам да о свом раду положим рачуне надлежним органима, научној заједници и јавности. Исто очекујем од свих који су у претходном периоду управљали Институтом.

Одговорност мора бити једнака за све. Јавна средства нису ничија приватна својина, а Институт није ничији лични посед.

Др Светлана Шеатовић

Директорка Института за књижевност и уметност

Београд, 16.11. 2026. године