Институт за књижевност и уметност

Научни скуп Књижевност и култура у читању Слободана Јовановића, у организацији научног одељења „Српска књижевност и културна самосвест“ Института за књижевност и уметност у Београду, одржан је у среду 30. јуна и четвртак 1. јула 2021. године. Скуп је најављен на културној страни дневног листа Вечерње новости, а забележен у емисији „Културни кругови“ Другог програма Радио Београда. У осталим медијима није било ни помена о догађају. Толико о културном обрасцу данашњих медија и њиховом третману водећих имена националне културне прошлости и савремености.

На почетку скупа, учеснике и госте поздравили су директор Института, др Бојан Јовић, као и уредници др Драган Хамовић и др Недељка Бјелановић. Првог дана, одржане су три радне сесије, а другог још две сесије, уз дискусију на крају.

Распон саопштења обухватио је радове Слободана Јовановића о књижевности, његове културолошке увиде и књижевне одлике те статус овог аутора у нашој култури. Скуп је окупио историчаре књижевности, лингвисте, социологе, теоретичаре идеја, из Београда, Новог Сада, Ниша, Бање Луке и Чачка.

Проф. емеритус Душан Иванић излагао је о књижевним мерилима у критичким текстовима Слободана Јовановића. Др Борис Милосављевић посвећује пажњу појму културног обрасца, Драган Хамовић издваја доследно провучену културалну линију у Јовановићевим радовима о историји Србије 19. века, док је Бојан Јовић указао на извесне аспекте пишчевог односа према авангардним поетикама.

Другу сесију почиње проф. др Мило Ломпар, који даје осврт на недавно приређене чланке Слободана Јовановића у емигрантској штампи, систематизује и проблематизује ставове из тих написа. Потом следе тумачи социолошке вокације. Проф. др Слободан Антонић је приказао како су социолози раздобља титоизма идеолошки представљали Јовановићеву мисао, а проф. др Зоран Аврамовић је сагледао релације књижевности и политике у склопу идеје о културном обрасцу.

На трећој радној сесији говорило се о беседничком умећу Слободана Јовановића (проф. др Душко Певуља) и његовом писању о Јовану Јовановићу Змају (проф. др Зорица Хаџић). Представљена је сажета верзија рада одсутне Горане Раичевић о Јовановићевом ставу према водећим гласовима левице у нашој књижевности и култури.

Прву сесију другог дана отварају лингвисти. Проф. др Рајна Драгићевић се бавила одликама књижевних портрета неких истакнутих појединаца Јовановићевог доба, док је проф. др Александар Милановић пратио ставове о српском језику признатог мајстора „београдског стила“. Др Јана Алексић вишестрано теоријски разматра културолошку оптику Слободана Јовановића, а проф. др Горан Максимовић се усмерио на његове радове о драматичарима, Стерији и Нушићу.

Завршну сесију испунила су саопштења о „наративном сентименту“ Слободана Јовановића (Недељка Бјелановић), о схватању српског национализма у Југославији код Јовановића и Црњанског (др Милица Ћуковић), док је др Владимир Димитријевић указао на преписку Јовановића и владике Николаја, као и на њихов лични однос. Корпус текстова из емиграције анализирао је и мср Никола Маринковић.

Излазак зборника радова са скупа Књижевност и култура у читању Слободана Јовановића планиран је за прво тромесечје наредне године. У зборник би требало да буду уврштени и најављени прилози Леона Којена и Зорице Несторовић.

У истраживању српске књижевности у светлу њене културне самосвести, почетом прошле године, досад је, поред других активности, ово одељење објавило зборник радова са скупа Српска књижевност почетком 20. века: модерност и стари задаци.