Кратак опис:
Зборник радова „На путу – путописи и мемоари у српској књижевности и о Србији“ настао је као резултат међународног научног скупа, одржаног 10. септембра 2024. године у организацији Одељења поетика модерне и савремене српске књижевности Института за књижевност и уметност (Београд) и Матичне библиотеке „Љубомир Ненадовић“ (Ваљево). У зборнику је објављен 21 рад, међу којима се поред прилога домаћих аутора налазе и три рада научника из Италије.
Текстови у зборнику подељени су у четири целине на основу хронолошког принципа. У првом одељку налазе се радови којима је покривен најшири временски период – од средњег до 19. века. Друга целина састоји се од радова који се баве проучавањем имаголошких, социо-политичких, естетичких, филозофских и културолошких аспеката путописне прозе. У трећем одељку налазе се радови у којима су разматране поетичке специфичности путописног стваралаштва писаца Станислава Винавера, Драгише Васића, Милоша Црњанског, Десанке Максимовић, Митре Митровић, Јаре Рибникар и Саше Божовић. Завршна целина зборника превасходно је усмерена на остварења настала у другој половини 20. и прве деценије 21. века, при чему се радови баве различитим аспектима путописне и мемоарске прозе, њеном амбивалентном позицијом, као и појединим мотивима и тематско-структурним одликама које је обликују. Интердисциплинарном карактеру зборника и овог поглавља посебно је допринео рад који расветљава слику распада СФР Југославије и грађанског рата у делима путописаца Курта Кепрунера и Бабкена Симоњана. Уз то, разматрани су динамични односи бикултурног и билингвалног идентитета у аутобиографском штиву, али и како жанрови дневника, аутобиографије и кратке сатиричне приче утичу на обликовање самих путописа.
Хетерогена природа мемоара и путописа, као и њихов друштвени, историјски, културни и литерарни значај, пружили су могућност да се разматраним књижевним облицима приступи интердисциплинарно, те да своја разматрања и закључке дају истраживачи различитих поља хуманистичких и друштвених наука, што је обогатило садржај овог зборника и отворило нова питања за будућа истраживања.
Зборник су уредили Светлана Шеатовић и Марко М. Радуловић, чији су уреднички концепт и избор радова значајно допринели тематској и методолошкој кохерентности издања.
Садржај зборника можете погледати овде.