Манифести у српској књижевности 20. века

Предраг Тодоровић и Светлана Шеатовић

Издавач:

Институт за књижевност и уметност, 2022.

Ознаке:

ISBN 978-86-7095-300-0;
COBISS.SR-ID 84434441

Кратак опис:

Зборник радова Манифести у српској књижевности 20. века исходиште је сарадње одељења „Упоредна истраживања српске књижевности“ и „Поетика модерне и савремене српске књижевности“. Као резултат истоименог научног скупа одржаног на Институту за књижевност и уметност у децембру 2019. године, овај зборник окупља драгоцене прилоге научника и истраживача из Србије, али и из САД, Пољске, Украјине и Италије.

О једном тако важном подручју књижевног стваралаштва као што су манифестни и програмски дискурси написан је двадесет и један прилог. Сви радови груписани су у три целине, сходно временском одсеку и књижевном периоду којим се баве. Пратећи динамику историјских збивања у 20. веку, аутори анализирају манифесте и програмске објаве српских писаца и покрета у периоду модерне, авангарде и неоавангарде.

У првом тематском блоку налазе се радови Бојане Стојановић Пантовић, Александра Петрова, Персиде Лазаревић Ди Ђакомо и Александре Секулић. Овај сегмент зборника испитује различите изазове у разумевању манифестних сведочанстава модерне, затим часописа који су неретко имали улогу програмских гласила, укључујући у све то и интерпретацију књижевно-историјске номенклатуре и терминолошких одредница иза којих се води читав низ поетичких и критичких дијалога.

Други сегмент зборника посвећен је периоду између два светска рата, дакле историјској авангарди српске књижевности. Овде налазимо радове Агате Коцот и Кинге Сјевјор, Дејана Ајдачића, Драгана Бошковића, Василија Милновића, Предрага Тодоровића, Јелене Новаковић, Маје Медан Орсић и Зорана Стефановића. Ово динамично и плодоносно раздобље аутори анализирају са различитог становишта, испитујући изражајне светове зенитизма, светокретизма, дадаизма и надреализма, помно анализирајући њихове дискурзивне технике и модернистичко ,,убрзање” карактеристично за манифестни исказ. Осим на посебно плодан корпус програмско-памфлетских текстова дадаизма, уз јединствена уметничка остварења попут цртаног романа, аутори указују и на важне интертекстуалне везе водећих представника националне и европске авангарде.

У трећем одељку зборника налазе се радови концентрисани на период неоавангарде. У овој тематској скупини налази се прилог Зоје Бојић, Милоша Јоцића, Жарке Свирчев, Јелене Марићевић Балаћ, Соње Веселиновић, Марка Радуловића, Светлане Шеатовић, Снежане Савкић и Але Татаренко. Описујући залагања ликовне групе Медиала, затим уметнички пројекат сигнализма, анализирајући карактеристичне поетичке стратегије и тумачећи аутентичну рефлексију ,,друге традиције” у дијалогу послератних песника са средњовековном културом ‒ аутори представљају богато разлиставање уметничке праксе и, самим тим, програмских иступа, експлицитних и имплицитних. Зборник закључује прилог који се осврће на генерацијско и стваралачко удруживање ,,младих” у српској књижевности 20. и 21. века.