О Институту

 

     Основни правци делатности Института су књижевнотеоријска, књижевноисторијска, компаратистичка и поетичка истраживања.
     У Институту се систематски прате и проучавају кретања и развитак стваралачке критичке мисли код нас и у свету из области историје и теорије књижевности, компаратистике, естетике и поетике; проучавају се проблеми методологије и терминологије науке о књижевности; стварају се основе за припремање историје књижевности; ради се на научним и критичким издањима писаца, изради библиографија и обради књижевне архивске грађе; објављују се зборници и монографије о књижевним покретима, школама и делима појединих аутора; припремају се научни скупови; организовано се подстичу различити облици научног рада и стручног усавршавања научних радника, посебно научног подмлатка.

Када и како је основан Институт?

     Институт за књижевност и уметност израстао је из Центра за теорију књижевности и уметности Филолошког факултета у Београду. На предлог академика Војислава Ђурића, директора Центра, Извршно вече Скупштине Србије 15.09.1962. године донело је Уредбу о оснивању Института за књижевност и уметност. Оснивачи Института су: Извршно вече Скупштине Србије, Српска академија наука и уметности, Филолошки факултет у Београду и Универзитет уметности у Београду. Као самостална научна установа Институт је почео са радом 1.01.1963. године и до данас није мењао свој статус. Ускоро након што је основан Институт је постао највећа и најугледнија научна установа у области науке о књижевности у тадашњој Југославији, а тај углед сачувао је и до данашњих дана.
     У почетку, Институт је био окренут подизању и усмеравању научног подмлатка и окупљању до тада неповезаних научноистраживачких снага са Универзитета и изван њега. У даљем раду Институт је континуирано сарађивао са сродним научним, културним и образовним установама у земљи и у иностранству, окупљајући око својих пројеката научне раднике из свих центара тадашње Југославије, али и из мањих научних и културних средина и градова у којима су постојали истраживачки пројекти и истраживачи који нису били укључени у организована и осмишљена научна истраживања.
     Нарочито плодотворну сарадњу Институт је остваривао са САНУ, Матицом српском и Филолошким факултетом у Београду. Плодна и разноврсна сарадња Института остваривана је са издавачким кућама које су омогућавале објављивање резултата рада Института и ангажовале сараднике Института за многе властите капиталне издавачке подухвате.

Радни простор Института

     Од 1963. до 2002. године Институт је био смештен у поткровљу Рударског факултета (Ђушина 7), у непосредној близини Ботаничке баште, а од тада до данас налази се у лепо уређеним просторијама у Дому Вукове задужбине (Краља Милана 2) у центру Београда.

Ко су били директори Института?

     Први директор Института био је Војислав Ђурић (1963-1966), а затим су Институтом руководили као вршиоци дужности директора Душан Пухало (1966-1968) и кратко Зоран Константиновић (1968), те као директори Предраг Палавестра (1968-1976), Миодраг Матицки (1977–2005), Весна Матовић (2006-2014) и Бојан Јовић (2015-надаље) који су, истовремено, уз Мирослава Пантића, Никшу Стипчевића и Александра Петрова, дали највећи допринос развоју и угледу Института у његовом досадашњем постојању.

Четрдесет година постојања Института

     Године 2002. навршило се четрдесет година постојања Института. Тим поводом директор др Миодраг Матицки објавио је у часопису Књижевна историја (XXXIV, 2000, бр. 116-117, стр. 5-15) текст под насловом «Институт за књижевност и уметност 1962-2002») у коме је резимирао дотадашњи рад Института. Дајемо у скраћеној верзији а) историјат настанка пројеката Института и б) преглед резултата рада у овом периоду.

Пола века науке о књижевности

     Поводом педесетогодишњице постојања Института за књижевност и уметност, проф. др Бојан Ђорђевић приредио је монографију под називом Пола века науке о књижевности - Институт за књижевности и уметност 1962 - 2012. У монографији је детаљно приказан досадашњи рад Института - оснивање, развој, пројекатски рад, издавачка делатност, као и потешкоће са којима су се сусретали сарадници Института свих ових година. На крају публикације налази се Библиографија институтских издања за период од оснивања Института до изласка ове монографије.

Документа Института

Статут
Пословник о раду УО
Правилник о раду
Правилник о организацији и систематизацији послова Института