О Институту

 

     Основни правци делатности Института су књижевнотеоријска, књижевноисторијска, компаратистичка и поетичка истраживања.
     У Институту се систематски прате и проучавају кретања и развитак стваралачке критичке мисли код нас и у свету из области историје и теорије књижевности, компаратистике, естетике и поетике; проучавају се проблеми методологије и терминологије науке о књижевности; стварају се основе за припремање историје књижевности; ради се на научним и критичким издањима писаца, изради библиографија и обради књижевне архивске грађе; објављују се зборници и монографије о књижевним покретима, школама и делима појединих аутора; припремају се научни скупови; организовано се подстичу различити облици научног рада и стручног усавршавања научних радника, посебно научног подмлатка.

Када и како је основан Институт?

     Институт за књижевност и уметност израстао је из Центра за теорију књижевности и уметности Филолошког факултета у Београду. На предлог академика Војислава Ђурића, директора Центра, Извршно вече Скупштине Србије 15.09.1962. године донело је Уредбу о оснивању Института за књижевност и уметност. Оснивачи Института су: Извршно вече Скупштине Србије, Српска академија наука и уметности, Филолошки факултет у Београду и Универзитет уметности у Београду. Као самостална научна установа Институт је почео са радом 1.01.1963. године и до данас није мењао свој статус. Ускоро након што је основан Институт је постао највећа и најугледнија научна установа у области науке о књижевности у тадашњој Југославији, а тај углед сачувао је и до данашњих дана.
     У почетку, Институт је био окренут подизању и усмеравању научног подмлатка и окупљању до тада неповезаних научноистраживачких снага са Универзитета и изван њега. У даљем раду Институт је континуирано сарађивао са сродним научним, културним и образовним установама у земљи и у иностранству, окупљајући око својих пројеката научне раднике из свих центара тадашње Југославије, али и из мањих научних и културних средина и градова у којима су постојали истраживачки пројекти и истраживачи који нису били укључени у организована и осмишљена научна истраживања.
     Нарочито плодотворну сарадњу Институт је остваривао са САНУ, Матицом српском и Филолошким факултетом у Београду. Плодна и разноврсна сарадња Института остваривана је са издавачким кућама које су омогућавале објављивање резултата рада Института и ангажовале сараднике Института за многе властите капиталне издавачке подухвате.

Радни простор Института

     Од 1963. до 2002. године Институт је био смештен у поткровљу Рударског факултета (Ђушина 7), у непосредној близини Ботаничке баште, а од тада до данас налази се у лепо уређеним просторијама у Дому Вукове задужбине (Краља Милана 2) у центру Београда.

Ко су били директори Института?

     Први директор Института био је Војислав Ђурић (1963-1966), а затим су Институтом руководили као вршиоци дужности директора Душан Пухало (1966-1968) и кратко Зоран Константиновић (1968), те као директори Предраг Палавестра (1968-1976), Миодраг Матицки (1977–2005), Весна Матовић (2006-2014) и Бојан Јовић (2015-надаље) који су, истовремено, уз Мирослава Пантића, Никшу Стипчевића и Александра Петрова, дали највећи допринос развоју и угледу Института у његовом досадашњем постојању.

Четрдесет година постојања Института

     Године 2002. навршило се четрдесет година постојања Института. Тим поводом директор др Миодраг Матицки објавио је у часопису Књижевна историја (XXXIV, 2000, бр. 116-117, стр. 5-15) текст под насловом «Институт за књижевност и уметност 1962-2002») у коме је резимирао дотадашњи рад Института. Дајемо у скраћеној верзији а) историјат настанка пројеката Института и б) преглед резултата рада у овом периоду.