Мотив аркадије у дечјој књижевности

мр Тијана Тропин

Мотив аркадије у дечјој књижевности

Издавач:

Институт за књижевност и уметност
Београд, 2006

Ознаке:


Кратак опис:

Уобичајене теме дечје књижевности су дечји развој, сазревање, сукоб деце са одраслима, прилагођавање деце њиховој околини и осамостаљивање, истраживање новог, обазриво посредовање знања о смрти и сексуалности. Пада у очи да многи писци при томе употребљавају мотив Аркадије. Од почетака дечје књижевности се чинило логичним да се обрађивање изабране проблематике пребаци у неки идилични, целовит свет, како би се лакше пронашло срећно решење примерено деци.

ркадијски мотив је преламан на разне начине, зависно од пишчевог талента, његовог циља и погледа на свет. Често је био изразито хришћански обојен и онда без изузетка повезан са представом о рају, најчешће уз употребу појма хортусцонцлусус, затвореног, забрањеног врта. У исто време са зачецима књижевности за децу пада и ширење русоовске представе о “рајској природи”, са којом деца још увек чине јединство у које одрасли немају приступа. Овим двема представама у најновије доба се придружује и еколошка визија природе коју угрожавају људи и чија је супротност модерни велеград. Основна теза овог рада је да аркадијски мотив у прози за децу не може опстати у свом класичном облику, јер се сукобљава са наративним захтевима текстова намењених деци.

Развој овог мотива анализиран је у следећим делима: Алиса у земљи чуда и Алиса са оне стране огледала Чарлса Доџсона (Луиса Керола), За леђима северног ветра Џорџа Мекдоналда, Хајди Јохане Шпири, Тајни врт Френсис Хоџсон Бернет, Ветар у врбаку Кенета Грејема, Петар Пан Џемса Метјуа Барија, Зачарани замак Едит Незбит, Вини Пу и Кућа на Пуовом углу А. А. Милна, Лав, вештица и орман, прва књига Хроника Нарније К. С. Луиса, Томов поноћни врт Филипе Пирс, Деца из Булербија и Браћа Лавље срце Астрид Линдгрен, Бескрајна прича Михаела Ендеа и Ћилибарски дурбин, трећа књига трилогије Филипа Пулмана Његови тамни материјали.

Кључне речи:

дечја књижевност, аркадија