Бахтин и феминистичка књижевна анализа

Марија Грујић

Бахтин и феминистичка књижевна анализа

Издавач:

Београд : Задужбина Андрејевић
, 2007

Ознаке:

ISBN 978-86-7244-655-5 (broš.)
COBISS.SR-ID 144127500
УДК 82.09


Кратак опис:

Књига представља кратку критичку анализу феминистичког читања Бахтиновог концепта дијалогизма, манифестованог у књижевној анализи једног броја књижевних дела. Централни проблем књиге је однос између модела којим Лин Пирс (Lynne Pearce) примењује Бахтинове теоријске категорије и оригиналних поставки Бахтиновог теоријског модела. Тежиште је на механизму којим Пирсова примењује Бахтинову теорију, називајући тај механизам "родним освешћивањем" (gendering) и "феминистичким ревидирањем" (feminist revision). Прво поглавље представља преглед и коментар на Бахтинов концепт дијалогизма. Друго поглавље анализира концепт субјективитета Пирсове, примењен на Таласе Вирџиније Вулф и The Dream of a Cummon Language (Сан о заједничком језику) Адријен Рич, као и однос између поставки Пирсове и Бахтинових ставова о јунаку у роману и концепту сопства-у-релацији (self-in-relation). У трећем поглављу истражује се на који начин Пирс примењује Бахтинову теорију хронотопа у свом читању романа Sexing the Cherry Џenet Vinterson i Beloved (Вољена) Тони Морисон.

Ова књига испитује процесе свесног увођења апаратуре родне теорије у Бахтинов теоријски систем. Користећи пример књиге Лин Пирс, Reading Dialogics, ауторка покушава да објасни шта таква савремена ревидирања значе у ширем теоријском смислу и колико су она релевантна за критичко разумевање Бахтина у целости. Такође, ауторка истражује степен теоријске субверзивности у односу на традиционално, универзалистичко схватање језика.

Ауторка долази до закључка да су Бахтинове оригиналне идеје значајно допринеле феминистичкој књижевној анализи концентрисаној на питања рода, класе, историјске и друштвене димензије књижевнотеоријских изучавања. Захваљујући овој перспективи, може се закључити да "родно освешћивање" Бахтинове теорије не значи конфронтацију са бахтиновским дискурсом, већ проширивање и унапређивање Бахтиновог теоријског апарата.

Кључне речи:

род, феминистичка критика, дијалогизам, језик прозе, субјективитет, хибридизација, полифонија, јунак у роману, сопство-у-релацији, родно-неутралан