Иларион Руварац и народна књижевност

мр Бошко Сувајџић

Иларион Руварац и народна књижевност

Издавач:

Институт за књижевност и уметност
Београд, 2007

Ознаке:

ISBN 978-86-7095-132-7  UDK 821.163.41.09(082) 82.091(497.11)(082) COBISS.SR-ID 145317644    


Кратак опис:

У књизи се анализира део научног опуса Илариона Руварца (1832–1905) везан за усмено стваралаштво и из савремене, синхроне перспективе расветљава се низ књижевнотеоријских и књижевнокритичких проблема којима се Руварац бавио или их је својим списима провоцирао и покренуо. У уводном поглављу (Иларион Руварац у своме времену) дати су биографија знаменитог гргетешког архимандрита, утемељивача критичке историје код Срба и зачетника компаративног проучавања српских народних песама и преглед радова у којима се он бави питањима везаним за народну традицију. Други део посвећен је Руварчевим „студентским“ расправама („Две студентске расправе“, писане 1856–1858), у којима је, с једне стране, скренута пажња на значај издавања и изучавања средњовековних историјских извора, а, с друге, на интернационалне мотиве и митолошке слојеве усмене епике, баштињене из индоевропске цивилизације (сукоб соларног и хтонског божанства/мит о змајеборцу). Треће поглавље (Прилошци из народне књижевности) фокусирано је на радове у којима је Руварац трагао за везама и мимоилажењем између историје и предања, било да је реч о историјској заснованости певања о појединим (епским) јунацима (Реља Крилатица, Стеван Мусић, Стефан Лазаревић, Сибињанин Јанко, Змај Огњени Вук, Старина Новак, „проклета“ Јерина и личности из времена деспота Ђурђа и др.), тумачењу „тамних” места и епских топоса (Леђен град, цароставник/књиге цароставне и сл.) или разматрању односа између историјских чињеница и народног предања. У четвртом поглављу (Између историје и традиције) издвојене су историјске студије Илариона Руварца у којима он доводи у питање историјску аутентичност и утемељеност кључних националних „митова”: убиства цара Уроша, издаје Вука Бранковића, „деспотства” Ђорђа Бранковића, карактера Велике сеобе 1690. године и улоге патријарха Арсенија III Чарнојевића у њој, вековне црногорске самосталности и оснивања прве штампарије међу Јужним Словенима. Последњи, пети сегмент књиге – Прилози – доноси драгоцену преписку између Илариона Руварца и Константина Јиречека, сачувану у Архиву Бугарске академије наука у Софији, библиографију радова о Илариону Руварцу и регистар личних имена.

Кључне речи:

Иларион Руварац, критичка историографија, митолошка школа, српско усмено стваралаштво, поетика, књижевна историја, националне „митеме“, народно предање